mister_obradovic

  Захвалност... да ли знамо шта је и да нема посебну употребу као што многи мисле и схватају. Захвалност је у нама и стално је ту зато требамо увек да је користимо. Требамо бити захвални на свему што имамо и што се догађа око нас.

  Прво се требамо захвалити на ономе што мислимо и на ономе што нам припада чином рођења- руке, ноге, вид, слух, моћ говора, кров над главом, храну коју једемо, воду коју пијемо...

Најбоље је изговарати захвалности ујутру, чим отворите очи и угледате нови дан и увече, пре него што склопите очи и дозовете дивне снове.

Требамо имати осећај захвалности свуда и у свако време... у превозу, лифту или док чекамо у редовима. Немојте изговарати пуке и лоше речи, већ осетите радост, јер имате, јер можете, јер се живот радује Вама, па одлучите да се и Ви радујете њему.

Захвалите се на свим дивотама и радостима које Вас окружују, али такође захвалите се на свим проблемима, лошим догађајима, болима јер су ту за нас да нам покажу лош пут у животу којим можемо кренути и дају нам примере какви не требамо бити. Све се дешава с добром или лошом намером у правом тренутку.

Толико је разлога за безрезервну срећу да ни сами нисмо свесни о томе и сами не можемо је прихватити, ако у себи немамо захвалности, ако пред другима не зрачимо и не шаљемо толеранцију и љубав! Требамо бити захвални и кад је тешко, најтеже, јер то су лекције које нам живот шаље и које нас чине још јачим и спремнијим да наставимо даље у боље и лепше сутра. Увек волим да кажем да ми још увек не знамо најтеже и најцрње и треба тако што дуже да остане. Ма колико мислили да је нешто црно, прецрно, " дно- дна " верујте ми да постоји и од горег најгоре. Људи на свету се сусрећу са непојмљивим стварима живота пролазе кроз најтежи могући период постојања и захвалностима остају у животу и углавном кажу: " НАДА ПОСЛЕДЊА УМИРЕ "

 

   Данас, сутра, недељу дана, месец дана, шест месеци, годину, пет година, 99 година будимо захвални на свему!